A, mislila sam da iskuliram kad sam dobila link....
Cuj, da citam Antica...
Mada...
"Save as" opcija
уторак, 6. март 2012.
четвртак, 1. март 2012.
KL.... Nastavice se
Uvod: 1 Euro = 4 Malaysian ringgits (MYR)
Nisam verovala da cu pozeleti da se vratim
Razrada: Ide mi se- ne ide mi se
Banana leaf za docek
Kuala Lumpur: Prvo pijanstvo "Pogodi ko sam?"
Kuala Lumpur: Drugo pijanstvo "Sutra ce biti jedna velika glavobolja"
Kuala Lumpur: Jedna velika glavobolja
Batu Caves i kulturoloske razlike
KLCC i gender razlike
Zakljucak:
Nisam verovala da cu pozeleti da se vratim
Kuala Lumpur: Prvo pijanstvo "Pogodi ko sam?"
Od stanice Bangsar se LRT-ijem spustite do stanice Masjid Jamek. Cim izadjete ispred vas se nalazi pomenuta dzamija. Ne mozete je promasiti. Samo, pripazite. Ukoliko je petak, otvorena je za posetioce tek od 15h, jer je molitva. Ulaz je besplatan i tamo ce vam dati odgovarajucu garderobu koja, izmedju ostalog, podrazumeva pokrivenu glavu i bose noge. Najstarija je dzamija u gradu, sagradjena 1909 godine i znaci Friday Mosque.
Ako od stanice, ne predjete ulicu, ka dzamiji, vec skrenete desno izlazite na pazar, veoma pristupacnih cena, koje su jos pristupacnije uz cenkanje. Ali, ako se jos cenkate na Malaju ili Indonezankom jeziku (koji mu je jako blizak), pristupacnosti nikad kraja:) Samo, i ovde pripazite je li petak i jeste li tu u vreme molitve. Jer, u slucaju da jeste, na pazarenje cete malo pricekati jer se tezge pokrivaju carsafima, a prostor izmedju njih tepisima (znam da se kod Turaka zovu namazlik) po kojima muskrci, poredjani u turski sed jedan do drugog, sedaju ne bi li se molili.
Odmah preko puta pijace, nalaze se restorani i prodavnice a medju njima i jedna indijska u kojoj cete, po veomaaaa niskim cenama, naci svakojaku indijsku robu. Od krema, sampona, lekova, losiona do nakita i djindjuvica. Niz ulicu, pa kod "7 Eleven" radnje skrenete levo i nastavite pravo, preko semafora, izlazite na Merdeka Square - Trg Nezavisnosti. Dug bulevar sa jako slabim saobracajem, sto je nesto sto u Dzakarti ne vidjate ni u predgradju:)). Desno od vas je pelepa gradjevina Sultan Abdul Samad koja je svojevremeno bila centar kolonijalne adiministracije, a danas je trgovinski ogranak Visokog suda i, na zalost, nije otvorena za javnost, ali i ovo sto vidite s polja zaista ostavlja bez daha.
I dok se sa desne strane Square-a divite Sultanu sa njegovih drugih strana vas cekaju mock-Tudor Royal Selangor Club, Nacionalni istorijski muzej, katedrala Sv.Mari. Malo se islikate i istripujete kako ste u Evropi i mozete da nastavite dalje.
Od Trga treba stici do Bukit Bintanga, sto je Star Hill fensi dela grada izmedju Jalan (Ulica) Bukit Bintang, Sultan Ismail i P.Ramlee. Uz najednostavniju mapu ili priupitavanje na ulici, nece vam biti tesko da je nadjete. Sve je dobro obelezeno, putokazi postoje, tako da je samo potrebno da imate osnovno poznavanje mapa - citanje:) Zadivljujuce je koliko se obicni ljudi na ulici sluze engleskim jezikom, tako da nemate straha sve i da mapu nemate. Mozda je bolje da se vratite do dzamije Jamek i od nje nekih 100m produzite pravo, a onda skrenete levo kroz Jalan Gereja i nakon jedno 15ak minuta hoda izbijate na shopping mall Pavilion i ulazite na Bukit Bintang fensericu velikih poslovnih zgrada, traznih centara i biznisa.
Kroz Pavilion prodjite pareci oci na izloge. Nema potrebe da ulazite jer znate da ce biti skupo:) Ali cim izadjete iz njega, na trgu postavljenom odmah uz Jalan Bukit Bintang rastopicete se kad vidite male (pa dobro sad:)), slatke statue medveda od kojih je svaka oslikana motivima zemlje koju predstavlja. Ima i nas:) Ideja je potekla jos u Berlinu i deo je The United Buddy Bears World Tour koja treba da prenese poruku tolerancije, mira i podrske deci.Nesto su kao ambasadori mira koji stoje tako po principu "ruka u ruci" ali su postavljeni po abecednom redu zemlje u kojoj su izlozeni, pa se moze desiti da jedne do druge, s rukom u ruci, stoje i zemlje koje trenutno nisu u dobrim odnosima.
Nakon sto sam ispozirala ne bi li dobila zadovoljavajuce fotografije za FB:) nadjem australijskog medveda i krenem da ga slikam. Tu mi pridje neki stariji Koreanac, potpuno odusevljen sto nalazi Autralijanku pored australijskog medveda i sad hoce da se slika.
Hm....Znate da ja nisam Australijanka?
Ne. On ipak hoce sliku. On ipak postavlja milion pitanja o ovoj, ja verujem divnoj zemlji, ali ....
Hm, opet... Nisam odande. Hm... I am from Serbia!
A, je l moze jos koja slika?
Joj, SERBIA:):):)
Hihihihi, Australia.....hihihihi, photo, photo
Dobro ajde, Australia:) Ko sam ja da mu unistim dan:)
Od Bukit Bintanga se spustite do Jalan Sultan Ismail i cim predjete raskrsnicu pomenutih ulica, na nekih 5 minuta hoda nailazite na KFC kod koga treba da skrenete desno. Zasto? Zato sto su to sad vec kineske i indijske cetvrti u kojima cete moci da probate tradicionalnu hranu, uljucujuci i pomenuti roti canai, po ceoma niskim cenama, od nekih 1MYR. Ono sto treba uzeti je i cheese roti naan, koji je takodje tanka lepinja ali punjena sirom. Dobra je i kao zamena za sis, posle pijancenja po barovima:) i moze se kupiti tek posle 18h.
Jedemo i krecemo ka KLCC-u.
Pesaka ste tamo za 10ak minuta.
Prvo, prodjete kroz KLCC zgradu, i izadjete na park odakle je pogled na kule dobar, ali ne jos toliko da mozete lako da napravite odlicne snimke:)KLCC je skracenica za Kuala Lumpur City Center koji simbolisu kule Petronas, visine oko 452m sa svih svojih 44 sprata, izgradjene 1998g sa kojih kazu da je pogled fenomenalan i dostupan za 800 ljudi dnevno, koliko se karata besplatno za njih podeli...ukoliko mozete da se probudite rano i gurate za njih:)Ja?Pa.... bas....
Kuala Lumpur: Drugo pijanstvo "Sutra ce biti jedna velika glavobolja"
Batu Caves i kulturoloske razlike
Nisam verovala da cu pozeleti da se vratim
Razrada: Ide mi se- ne ide mi se
Banana leaf za docek
Kuala Lumpur: Prvo pijanstvo "Pogodi ko sam?"
Kuala Lumpur: Drugo pijanstvo "Sutra ce biti jedna velika glavobolja"
Kuala Lumpur: Jedna velika glavobolja
Batu Caves i kulturoloske razlike
KLCC i gender razlike
Zakljucak:
Nisam verovala da cu pozeleti da se vratim
Zaista nisam.
Komentari Indonezana o komsijama nisu bas nesto najpovoljniji. Nakon sto je Malezija uspela da se ekonosmki razvije i otvori prema svetu mnogo vise od svojih dragih suseda od istih je dozivela da je prate mala zavist i ljubomora poput one koju mi ispoljavamo prema Hrvatskoj. A nakon sto se prva dosetila da patentira batik kao svoje nacionalno obelezje, kao da je preslikala odnos Srbije i Hrvatske prema Sloveniji nakon sto je ova proglasila ajvar svojim. Jedino sto je Indonezansko primorje (mislim, naravno, na Bali), dosta popularnije kod stranaca, zbog nocnog zivota. E, tu smo preslikali situaciju mrgodjenja Hrvatske i Slovenije prema Srbiji i time definitvno stvorili balkansku sliku i priliku u Jugoistocnoj Aziji
Komentari nasih Evropljana u Maleziji su uglavnom vezani za to da je dosadna i da je previse radikalno islamska. Makar radikalnija u odnosu na Indoneziju, mada se smatra da joj je islam stigao sa Sumatre i tek u 15v postao zvanicna religija
Uz sve one ljude koje sam upoznala, indijsku hranu koju sam jela, ulice kojima sam prosla, alkoholu koji sam popila...meni je bila fenomenalna, ma sta bilo ko rekao. Toliko da nisam ocekivala da mi ne bi smetalo i da se vratim. Makar na kratko.
Ide mi se - ne ide mi se
Kako sve obicno, post-revolucionarno, u Srbiji biva opravdano ratom u Bosni i krizom na Kosovu, tako i otezanost odlaska u Maleziju biva uzrokovana istim - zbog razlicitih politickih stavova, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj treba viza za ovu zemlju. Mada, dok je trazenje kompromisa u politici otezano, vadjenje vize je nesto jednostavnija procedura.
E, i ako sam dva puta zvala ambasadu, koristeci se jednom Engleskim, drugi put Indonezanskim, dobijem dva puta razlicite informacije sta mi je od dokumentacije potrebno . Na kraju, odem do izbegavam-je-na-sve-nacine-Dzakarte i ambasade. Obucem super neku usku rozikastu haljinu i cipelice, spremna da kao riba udjem u ambasadu, kad me taman pred ulazak uhvati OGROMAN pljusak. Toliki da sam slatke male cipelice morala da izujem i unutra utrcim bosa. Mada, su oko mene krenula suskanja kako je upravo neka filmska zvezda uletela i ko li ce se usuditi da se sa mnom slika. Pa, dobro. Bolje kao filmska zvezda nego kao obicna riba u svetloroze haljinici:)
Izvadite prvo izlaznu-ulaznu dozvolu pa se vratite. Hvala lepo. Dovidjenja.
GRRRRRRRR.....
Ponovo Dzakarta:
Potrebni su vam samo: kopije pasosa ( i kitasa u slucaju nas koji smo u Indoneziji), dve slike za pasos, dva popunjena formulara (koji mozete skinuti na sajtu ambasade), adresa na kojoj cete boraviti u Maleziji (kontakt podaci osobe kod koje idete ili bukiran hotel), i 5e. E, u Dzakarti kazu da im rezervacija putne karte nije potrebna, ali je u Beogradu traze. I u slucaju da ste u Indoneziji treba vam jos 15e za izlaznu - ponovan ulazak dozvolu (sto je glupost koju ne znam zasto placamo). Ipak, ako vam je Malezija samo tranzit, viza nije potrebna.
Danas je sreda. Vizu mozete pokupiti za dva dana, u petak u periodu od 8-11h i 14:30-16h.
A taman sam u Srbiji bila docekala Sengen.
Banana leaf za docek
AEGEE. Ta cudesna studentska tvorevina. Povezuje vas sa ljudima cak i tamo gde formalno ne postoji i gde za njega nisu nikad ni culi.
Bivsi momci. Ta neverovatna bica sa svojim "pre i posle vas" devojkama.
Sestre. To sto je neko njen prijatelj, na posletku ce, neminovno, znaciti da je i vas.
AEGEE + Bivsi + Sestra = znate kod koga sam u Kuala Lumpuru:)
Do Kuala Lumpura letimo airasiom po ceni od nekih 6e. Na aerodromu u Bandungu placamo aerodromsku taksu jos 6e, provlacimo kofer moje Saputnice na jedvite jade u avion, zbog prekomerne tezine i na kraju slecemo u KL, nesto oko 20h. Cim izadjete sa aerodroma, na levoj strani nalazi se autobuska stanica odakle vas prebacuju do centra, po ceni od 8MYR. Mi idemo do KL Sentral stanice gde nas ceka Abs. Joj, normalni autobusi sa ZUTIM kicastim zavesama nalik na one koje su 80-ih i 90-ih visile sa gotovo svih prozora i balkona. One cirkuske:) Jao koji kic:) Vec mi je zanimljivo:). Na KL Sentralu vas bus izbaci u donjem nivou stanice sa kog samo pokretnim stepenicama odete sprat gore i tu vas vec cekaju sto menjacnice, prodavnice, hrana, obuca sa 70% snizenja...sta god vam zatreba. Vidim poznato lice koje nas ceka sa jos jednom drugaricom i krecem. LRT (meni je to metro,a oni nek ga zovu kako hoce:)) jednu stanicu ka Bangsaru i .... Tu sam narednih pet dana.
LRT izgleda stvarno super. Joj, Boze, pa ovaj se grad razvio do te mere da ima normalno organizovan gradski prevoz:) Kako li im je to poslo za rukom?:)
Ostavljamo torbe i na klopu. Iza Bangsar Village-a (sto je trzni centar) nalazi se indisjki restoran "Nirvana". Cene ok, hrana fenomenalna, jedino sto je vecito puno. Preporuka moje Abs i njenih cimera: Banana Leaf.
Caka je da vam hranu sluze na listu banane. Tu dobijete: malo pirinca, neki slatko-kiseli krastavac ili rendani kupus, malo ljutkaste suve ribe (girice brate:)), i povrce. Sve to uz kari soseve i mango lasi (sto mu je kao neka verzija jogurta od manga od koje vam stomak oteza, ali se ne zali jer mu bas prija:)). Uuuu, umalo da zaboravim...Mnogo, ali napominjem MNOGO je bolje ako umesto pirinca uzmete roti canai:):):) Nalik je nasoj lepinji ili prevtrti, sad kako je ko zove...ali je mnogoooo dobro...cak i da ste bilo gde u gradu, po tim indijskim restorancicima ili onome sto mi, Indonezani:), zovemo varunzima, a ovde nazivaju mamak, uvek mozete naruciti samo roti canai. Dobijete ga sa kari sosom koji je nalik nasem gustom prebrancu (ali bez prebranca:)), ali u stvranosti nemam pojma sta je:) Ali za probati, svakako:)
Caka je da vam hranu sluze na listu banane. Tu dobijete: malo pirinca, neki slatko-kiseli krastavac ili rendani kupus, malo ljutkaste suve ribe (girice brate:)), i povrce. Sve to uz kari soseve i mango lasi (sto mu je kao neka verzija jogurta od manga od koje vam stomak oteza, ali se ne zali jer mu bas prija:)). Uuuu, umalo da zaboravim...Mnogo, ali napominjem MNOGO je bolje ako umesto pirinca uzmete roti canai:):):) Nalik je nasoj lepinji ili prevtrti, sad kako je ko zove...ali je mnogoooo dobro...cak i da ste bilo gde u gradu, po tim indijskim restorancicima ili onome sto mi, Indonezani:), zovemo varunzima, a ovde nazivaju mamak, uvek mozete naruciti samo roti canai. Dobijete ga sa kari sosom koji je nalik nasem gustom prebrancu (ali bez prebranca:)), ali u stvranosti nemam pojma sta je:) Ali za probati, svakako:)
Sa jutrom krece turisticka tura po najmladjoj jugoistocno azijskoj prestonici ciji naziv, inace, na Malaju znaci blatnjavo usce (lezi na uscu dve reke).
Kupiti kartu za LRT. Radnja koja ce vam u svakom narednom putu oduzeti oko 1 minut vremena, u ovom prvom, bogme oko dobrih 10. Svaka stanica ima touch screen automate na ulazu na kom kupujete zeton, tako sto prvo: izaberete opciju "English". Zatim, dobijete mapu LRT sa ucrtanim stanicama na kojoj treba da stisnete zeljenu destinaciju. Automat vam otkuca cenu karte i potom pita koliko karata uzimate. Ubacite novac u otvor za to predvidjen i on vam izbaci zeton. Nama je za ovu, detetu jasnu aktivnost, trebalo citavih 10 minuta i saku izgubljenih zivaca:) Cim izbaci zeton, priblizite se rampi i zetonom predjete preko skenera, automatska vrata vam se otvore, prodjete i, cuvajuci zeton, odete na zeljeni peron. Pri izlasku sa LRT stanice, vaseg odredista, na rampi cete zeton ubaciti u zetonske otvore:) i zavrsili ste:)
Od stanice Bangsar se LRT-ijem spustite do stanice Masjid Jamek. Cim izadjete ispred vas se nalazi pomenuta dzamija. Ne mozete je promasiti. Samo, pripazite. Ukoliko je petak, otvorena je za posetioce tek od 15h, jer je molitva. Ulaz je besplatan i tamo ce vam dati odgovarajucu garderobu koja, izmedju ostalog, podrazumeva pokrivenu glavu i bose noge. Najstarija je dzamija u gradu, sagradjena 1909 godine i znaci Friday Mosque.
Ako od stanice, ne predjete ulicu, ka dzamiji, vec skrenete desno izlazite na pazar, veoma pristupacnih cena, koje su jos pristupacnije uz cenkanje. Ali, ako se jos cenkate na Malaju ili Indonezankom jeziku (koji mu je jako blizak), pristupacnosti nikad kraja:) Samo, i ovde pripazite je li petak i jeste li tu u vreme molitve. Jer, u slucaju da jeste, na pazarenje cete malo pricekati jer se tezge pokrivaju carsafima, a prostor izmedju njih tepisima (znam da se kod Turaka zovu namazlik) po kojima muskrci, poredjani u turski sed jedan do drugog, sedaju ne bi li se molili.
Odmah preko puta pijace, nalaze se restorani i prodavnice a medju njima i jedna indijska u kojoj cete, po veomaaaa niskim cenama, naci svakojaku indijsku robu. Od krema, sampona, lekova, losiona do nakita i djindjuvica. Niz ulicu, pa kod "7 Eleven" radnje skrenete levo i nastavite pravo, preko semafora, izlazite na Merdeka Square - Trg Nezavisnosti. Dug bulevar sa jako slabim saobracajem, sto je nesto sto u Dzakarti ne vidjate ni u predgradju:)). Desno od vas je pelepa gradjevina Sultan Abdul Samad koja je svojevremeno bila centar kolonijalne adiministracije, a danas je trgovinski ogranak Visokog suda i, na zalost, nije otvorena za javnost, ali i ovo sto vidite s polja zaista ostavlja bez daha.
I dok se sa desne strane Square-a divite Sultanu sa njegovih drugih strana vas cekaju mock-Tudor Royal Selangor Club, Nacionalni istorijski muzej, katedrala Sv.Mari. Malo se islikate i istripujete kako ste u Evropi i mozete da nastavite dalje.
Od Trga treba stici do Bukit Bintanga, sto je Star Hill fensi dela grada izmedju Jalan (Ulica) Bukit Bintang, Sultan Ismail i P.Ramlee. Uz najednostavniju mapu ili priupitavanje na ulici, nece vam biti tesko da je nadjete. Sve je dobro obelezeno, putokazi postoje, tako da je samo potrebno da imate osnovno poznavanje mapa - citanje:) Zadivljujuce je koliko se obicni ljudi na ulici sluze engleskim jezikom, tako da nemate straha sve i da mapu nemate. Mozda je bolje da se vratite do dzamije Jamek i od nje nekih 100m produzite pravo, a onda skrenete levo kroz Jalan Gereja i nakon jedno 15ak minuta hoda izbijate na shopping mall Pavilion i ulazite na Bukit Bintang fensericu velikih poslovnih zgrada, traznih centara i biznisa.
Kroz Pavilion prodjite pareci oci na izloge. Nema potrebe da ulazite jer znate da ce biti skupo:) Ali cim izadjete iz njega, na trgu postavljenom odmah uz Jalan Bukit Bintang rastopicete se kad vidite male (pa dobro sad:)), slatke statue medveda od kojih je svaka oslikana motivima zemlje koju predstavlja. Ima i nas:) Ideja je potekla jos u Berlinu i deo je The United Buddy Bears World Tour koja treba da prenese poruku tolerancije, mira i podrske deci.Nesto su kao ambasadori mira koji stoje tako po principu "ruka u ruci" ali su postavljeni po abecednom redu zemlje u kojoj su izlozeni, pa se moze desiti da jedne do druge, s rukom u ruci, stoje i zemlje koje trenutno nisu u dobrim odnosima.
Nakon sto sam ispozirala ne bi li dobila zadovoljavajuce fotografije za FB:) nadjem australijskog medveda i krenem da ga slikam. Tu mi pridje neki stariji Koreanac, potpuno odusevljen sto nalazi Autralijanku pored australijskog medveda i sad hoce da se slika.
Hm....Znate da ja nisam Australijanka?
Ne. On ipak hoce sliku. On ipak postavlja milion pitanja o ovoj, ja verujem divnoj zemlji, ali ....
Hm, opet... Nisam odande. Hm... I am from Serbia!
A, je l moze jos koja slika?
Joj, SERBIA:):):)
Hihihihi, Australia.....hihihihi, photo, photo
Dobro ajde, Australia:) Ko sam ja da mu unistim dan:)
Od Bukit Bintanga se spustite do Jalan Sultan Ismail i cim predjete raskrsnicu pomenutih ulica, na nekih 5 minuta hoda nailazite na KFC kod koga treba da skrenete desno. Zasto? Zato sto su to sad vec kineske i indijske cetvrti u kojima cete moci da probate tradicionalnu hranu, uljucujuci i pomenuti roti canai, po ceoma niskim cenama, od nekih 1MYR. Ono sto treba uzeti je i cheese roti naan, koji je takodje tanka lepinja ali punjena sirom. Dobra je i kao zamena za sis, posle pijancenja po barovima:) i moze se kupiti tek posle 18h.
Jedemo i krecemo ka KLCC-u.
Pesaka ste tamo za 10ak minuta.
Prvo, prodjete kroz KLCC zgradu, i izadjete na park odakle je pogled na kule dobar, ali ne jos toliko da mozete lako da napravite odlicne snimke:)KLCC je skracenica za Kuala Lumpur City Center koji simbolisu kule Petronas, visine oko 452m sa svih svojih 44 sprata, izgradjene 1998g sa kojih kazu da je pogled fenomenalan i dostupan za 800 ljudi dnevno, koliko se karata besplatno za njih podeli...ukoliko mozete da se probudite rano i gurate za njih:)Ja?Pa.... bas....
Cim prodjete kroz park, izlazite na veliku fontanu i plato na kom ce gomila ljudi sedeti i uzivati u danu. Tu je i ulaz u trzni centar kroz koji se izlazi na drugu stranu tornjeva i metro:) Pravac kuci:)
Vozeci se ovim savremenim vidom transporta koji Balkan nema:) krenu da mi se kroz glavu vrte razmisljanja o tome koliko se KL razlikuje od svega sto sam ocekivala, a ovde sam tek dan. Ok. Jesu ulice ciste i prostrane, nema guzvi u saobracaju, arhitektura je super, ali mene fascinira mesavina nacija koja ovde postoji i sto me za ceo dan niko nije zaustavio da se slika i izrazi fasciniranost mojom bojom koze. Mora da sam pocrnela:)
Ulazim u stan i dozivljavam "vec toliko puta vidjeno". Kuhinjski sto i troje ljudi kako sedi oko njega raspravljajuci o zivotnim problemima uz flasu Bacardia. Boze, kuci sam:) Casica po casica, Bacardi je postao neki madjarski alkohol. Martabak i onaj deo koga se boji svaka pijana osoba "trezan misli, pijan govori":) Tako Abs i ja pocnemo o trojnoj AEGEE-bivsi-sestra konekciji. Istina je da smo se kao upoznale jos u Krakovu (njena istina, ja se ne secam:)), da se ona super zgotivila sa mojom Brankom, a mi se nismo ni znale pre...pa evo sad:) I naravno, bivsi. Telefon?
Hellooooooo, Bivsiiiiiii
Hellooooooo, Bivsiiiiiii
Alllooooo...... Alloooo...
ahahahahahaha
Allllooooo, Allooooo...
Bivsiiiiii, quess who's calling? (niko normalan:))
I tako... uz podsecanje da alkohol znaci i nesto drugo osim pivo, i shvatanje da je tinejdzerstvo i koriscenje telefona u pijanom stanju trebalo da davno ostane za nama, nasmejem se jer ipak bi lepo malo se podsetiti na proslost. Ostavim moju Abs i krenem. Cekaju me napolju. Samo da prestanem da krivudam:)
Kuala Lumpur: Drugo pijanstvo "Sutra ce biti jedna velika glavobolja"
Tesko ustajemo , ali je jos ok. Moglo je i gore. Kafa. Spremanje. Idemo na rucak u cuveni "Nando's". Ja, prvi put cujem. U Zimbabveu i Australiji ocigledni hit. Ok izgleda. Narucujemo piletinu, po kojoj su navodno poznati, uz neko povrce i salatu sa krompiricima sa strane. U trenutku kad stize, naravno vadimo aparat da slikamo:), ali se tu nadje neki lik, za stolom do naseg, koji se ponudi da slika. Predlozi Saputnica da ga pozovemo da nam se pridruzi. Od kad ona radi tako nesto "nepromisljeno"? Ko zna sta je snimila. Aj. Meni je ok.
Seda lik. Visok. Mrsav. Crna kosa, kovrdzava. Crne obrve. Hm...
Libija
Nece nas prevesti u belo roblje niti prodati nase organe na crnom trzistu..... Ajmo malo optimizma:)
Deluje zanimljivo. Mislim, cuti misljenje o politckoj situaciji iz prve ruke:)Deformitet:)
Idemo da jedemo na brzaka se pretvori u trosatni uzitak. Mislim, lik je pricao veci deo vremena. Lik je pricao svo vreme:), ali nebitno. Ovde radi....preskacem, nisam zapamtila:)neka gradjevina, nesto.... Da li je US iskoristila/podgrejala politicku nestabilnost u Libiji zarad svojih interesa - da. Da li je uloga Gadafija na medjunarodnoj sceni bila dobro odigrana - da. Da li je Libiji bila potrebna promena - da, ali je moglo i da se otvari i na drugaciji nacin. Misljenje je da, dok je na svetskoj sceni igrao super ulogu, u unutrasnjoj politici Gadafi nije doneo nista dobro. Nerazvijen zdravstveni sistem i skolstvo (gde su i sta rade ti silni Srbi u Libiji?) ogromno bogatstvo koje se eksploatise od strane pojedinaca (dobro dosli u XXI vek).... ali onda tu pocinju price o mucenjima, silovanjima, rasturanjima porodica..svasta nesto.... i ovaj je nas zapalio kuci cim je krenulo da se zahuktava. On je to video kao osnovnu duznost sina. Jakooo zanimljivo popodne.
Spremanje. Napolje.
Spremanje. Napolje.
Okupljamo se u stanu neke nase ekipe. Nemam ocekivanja. Iskreno, prija mi da sam u drustvu nasih, ali je totalno neobicno. Prvi put sam u drustvu nasih ljudi koje nije moje indonezansko. Cudno je. Dok su moji Javanci uglavnom studentska ekipa, ovi su vec zaposlena lica:)
Ide prica.
Ide zezanje...Idu lazanje....
A ide i alkohol:)
Sa KLovcima sam se vise osetila kao u Srbiji, sa Javancima se vise osecam kuci. Ne znam. Polako. Mozda sam ih tek upoznala. Daj sansu. Ne njima kao ljudima. Ok su. I vise nego ok. Volim inteligenciju koju su pokazali u pojedinim razgovorima.... Zrelost...uuuuuu Prija pricati sa nekim zrelim..... Prija pokrenuti i neke teze teme i moci iskazati sta mislis. Ali, ne znam zasto... Nisam jos ja ja. Kao da sam tu, ali nisam tu....kao da nisam tu, a tu sam.
Ide alkohol.
Ide alkohol.
I Saputnica se cini dobro. Nema prekih pogleda. Nema pogleda neodobravanja. Nema pridika. Hm...... Dobro.
Ide alkohol.
Pocinje i pesma. Kako je dobro videti da neko dize casu i krece sa "al je bilo tuge, one hladne zime....". Kako je dobro videti ono cuveno zagrevanje pred izlazak. Kako je dobro biti ponovo u Srbiji.
Alkohol.
Izlazi se. Nema sata, al znas da je kasno. Znas gde ides, ali nemas pojma kako tamo da stignes. Ides sa .... Nesto pricas.... Sipas jos koju... Malo djuskas... Smejes se.... Ljubis se.... Kreces kuci.... Sedis u taksiju... Bacas se na krevet...Garderoba jos na tebi... Snala na glavi... Kez....
14:00h
Dizem glavu ali je odmah i vracam na jastuk. Mozda ce biti bolje posle tusiranja. Jok. Vracam se na jastuk. Saputnica trabunja nesto o Chinatown-u. I dalje na jastuku. Imam gomilu nekih kadrova u glavi ali nikako ne uspevam da ih povezem u kvalitetnu scenu. I dalje trabunja. Jao, Boze jesam li ja rukom.... I on je nesto pitao.... A ja sam odgovorila????? Mozda ce mi se "javiti" ako jos malo odspavam... Jebem ti Chinatown. Evo ustajem.
Sa Bangsar stanice uzmete LRT i sidjete na Pasar Seni stanici. Sa stanice skrenete desno i izlazite na ulicu na cijem pocetku stoji tabla sa natpisom "Reggae Bar". Tamo idete. Prvo, zato sto je klopa super. Drugo, zato sto je, pri tom i jeftina. Trece, jer je mesto super. Cetvrto, jer je odmah na pocetku onoga sto ste misli da ce biti Chinatown, a u stvari je samo mali Blok 70 u kom vas spopadaju ne bi li vam nesto i prodali i ganjaju sa pitanjem:" Do you like movies"? Izmislili ljudi ljubazan nacin da vam uvale pirateriju. Ogromna je guzva. Svi se motaju oko vas. Ne osecam se sigurno i samo hocu da bezim odavde.
Kupim stvari i palim kod Ove Moje. Fensi deo grada i zgrada u kojoj sve radi po principu kartice. Pejemo se na 35 sprat. Skidanje i uskakanje u bazen koji ja zovem "onaj sto mu voda ide preko ivice" a koji ima i svoj naziv, koji cemo morati da potrazimo u google pretrazivacu:) Napolju jeste malo prohladno, ali kupanje bas prija. A i pogled na grad je - ceo dan sam provela u razmisljanju koliko sam pametna sto sam se udala za mulitimilionera i sad mi samo treba da se brcnem uz casu sampanjca i izivljavanje na sluzavki-:) Bio je ovo Kuala Lumpur: Jedna velika glavobolja
Stici nazad kuci. Taksijem. Koliko je indonezanski jezik korisna stvar. Kao i svuda, i ovde su taksisti skloni da vas vozikaju svuka okolo-naokolo, da vam udare neku vau cenu, pokusaju da ne koriste taksimetar ili cak ostave da taksimetar otkucava dok se vi spremate da platite, pa kako on dize cenu tako vi vadite jos malo, pa jos malo para. Ali, posebno je carobno kad udjete u kola pa onda, na pola puta, skapirate da on vozi a da ni sam ne zna gde se nalazi vase odrediste. Pouka: dobro ispitati taksistu zna li lokaciju pre nego udjete u kola. E, zato je znanje indonezanskog jako korisna stvar. Kako su Malaju i Indoneznaski bliski i medjusobno razumljivi, taksista vam se oseca blize pa samim tim i nakloniji prilikom voznje i placanja. Jeste da cete usput morati da vodite konverzaciju, ali samo naucite osnovno: odakle ste, gde sad zivite, sta tamo studirate i koliko ste dugo vec tu. Vasa pitanja bi trebalo da budu: jeste poreklom iz Malezije, jeste dugo ovde (jer se moze desiti da su u pitanju Indici ili Indonezani), nema guzve u saobracaju.:) Sve je google prevodljivo, tako da nemate brige:) Nas vozi jedan sa Sumatre. Divnoooo! Dokazali smo da je moguce stici kuci, a pri tom ne upasti u jutarnji spic i to po niskoj ceni:)
Od KL Sentrala treba da uhvatite komuter (voz) do Batu Caves, sto je poslednja stanica do koje ce vam trebati oko 20 minuta i koja ce vas kostati 1MYR. Cim sidjete sa voza, Batu Caves hram je odmah ispred vas. Ulazite prvo kroz kapiju sa cije desne strane vidite ogromnu zelenu statuu koja vam prvo lici na neku zezanciju, a onda skapirate da joj se kao grudi otvaraju na sredini i da iz njih izlazi.... nesto... Kako je moguce da se neko moli necemu sto izgleda ovako? Fascinantno je u sta sve ljudi veruju i kome se mole... Mada,i da Hriscanima daju da naslikaju Boga onako kako ga vide i dozivljavaju, ko zna kakvih bi sve crteza tu bilo:)
Prodjete statuu i nailazite na pecinu u kojoj je napravljen muzej Ramajane. Svakojake figure, i oblici koji pricaju svoju pricu ali je problem sto nigde nisu postavljene table ili makar, bilo kakve oznake, koje bi vam objasnile sta tacno figure hoce da kazu. Verovatno je Indijcima Ramajana toliko poznata da nema potrebe za istim, ali je gomila nas koji smo za ime samo culi a da detalje uopste ne znamo, a voleli bismo. Podseca sve na neku cirkusku izlozbu ili zabavni park, ali i taj zabavni park ima neko svoje znacenje i verovanje, tradiciju, kulturu koju krije i mene bas sad nervira sto o tome ne znam nista.
 |
Izadjete iz pecine, praceni prodavcem karata koji vas po stoti put pita "Did you like it"?, sa sve podignutim palcem u rukama. Palac gore i kez. Onda iza vas gospodja dobije isto pitanje, pa gospodin iza nje isto, pa klinac sa svojim "gde sam" pogledom isto, pa vi opet (jer ste morali da se samo na trenutak vratite unutra) i na kraju se poseta Ramajani zavrsi kolonom pogubljenih stranaca koji jedan za drugim izlaze podignutih palceva praceni ritmom pitanja "Did you like it"?
Prodjete pored sivog hrama, zacepite nos i pazite gde gazite jer je pre neki dan zavrsen jedan od najvecih festivala koji se odrzava svakog februara i sad je proces ciscenja i sklanjanja, i na nekih 200m izlazite na plato sa samo jednom mislju "Ne verujem"!
Jao, ovako mora i da je u Brazilu.. Ne, u Skoplju.... Da nisam u Indiji? Ogromna je! Zastrasujuca je! Ne. Divna je! Jao, ja moram da se slikam! Nalazim se na 123 strani vodica kroz svetska cuda i znamenitosti na kojoj pise: statua Lorda Murugana - hindu boga rata, visoka 100m, pored koje je 272 stepenika koja vas vode do unutar pecine i nekog drugog hrama.
Lepo je. Ali je prljavo.
Hvatamo voz nazad, sad po ceni od 2MYR. Sedamo u ono sto o cemu su do sad novine toliko pisale: vagonu SAMO ZA ZENE. Sredisnji vagon voza je rezervisan samo za zene, bilo da su same ili sa decom, sto je lepo, rozom bojom, objasnjeno i ispisano na engleskom i malaju jeziku po celom vagonu i stanici. I opet se nadje neki zalutali putnik. Ali, zarad takvih, na svakoj stanici postoji neko od zaposlenih ko ce vam ljubazno prici i zamoliti da promenite mesto sedenja. Vau, osecam se.... Jao, pa ne znam. Super! Evo me sedim sa gomilom zena i nisam uznemirivana pogledima muskaraca, seksualno se ne osecam progonjena... Ili je ovo cisto iz religijskih razloga? Onda ovde ne pripadam. A, sta kad se voznja zavrsi pa sve ono od cega smo bezale tokom voznje nas saceka na stanici i ulici? Neka, makar ce nam ovih 20 minuta proci bezbrizno.
Gde veceras?
Ajmo neka mirna varijanta.
Moze.
Ajmo neka mirna varijanta.
Moze.
Samo, je l mi se cini ili se Abs bas oseca lose? Nije ustala iz kreveta. Lekar joj je dao neke tablete, ali .... Hoce li neko da mi potvrdi je l popila pilule? Je li jela? Alo, bre?
Mislim da joj temperatura raste....
Sad je definitivno, raste.
"Normalan, propratni efekat leka"....Molim? I to je sve sto imate da mi kazete?
"Normalan, propratni efekat leka"....Molim? I to je sve sto imate da mi kazete?
Cekaj. Secam se kad smo bile male, mama bi nakvasila mokar peskir pa ga menjala, skvasila carape sircetom ili alkoholom i stavljala na noge, tusirala nas hladnom vodom... Sta jos?
Masiraj joj ruke i noge.... Utopli je...... Menjaj obloge, menjaj obloge, menjaj obloge....
Masiraj joj ruke i noge.... Utopli je...... Menjaj obloge, menjaj obloge, menjaj obloge....
E, sad me je strah. Trese se. Ne moze da dise. Vruca je. Ne moze da govori.
Strah me je
Strah me je
Ajmo opet... Tusiranje. Obloge jedne, obloge druge. Ajmo opet.....
A, Saputnica sedi i kulira.
E sad me je strah a i BESNA SAM!!!!
Pa, da mu jebem mater. Ima li u glavama pojedinih ljudi (ili je to generalna slika covecanstva) ista drugo osim njih samih? Razumem da se otimamo ko ce zaraditi vise, ko ce bit popularniji, ko ce se bolje obuci, biti zapazeniji... kome ce vise ljudi lajkovati profil sliku i status na FB... Razumem i da je za nekog normalno da spava do podne, da je neko vaspitan da kaze "molim te", da je u pojedinim kulturama normalno da zena cuti pred muskarcem, a da su u nekim i same postali muskarci.... Znam da se Eskimi ljube nosevima, da je u Kini normalno da podrignete kao znak da vam se jelo svidja, da Japanci samo rade, Spanci se samo provode, Protestanti imaju raspevane crkve, Muslimanke idu pokrivene.... ali nismo li svi u osnovi ista ljudska bica koja se smeju kad je smesno, placu kad je tuzno i vicu "boli me" kad im nije dobro?
Ne morate da mi pomerite stolicu kad hocu da sednem.
A, Saputnica sedi i kulira.
E sad me je strah a i BESNA SAM!!!!
Pa, da mu jebem mater. Ima li u glavama pojedinih ljudi (ili je to generalna slika covecanstva) ista drugo osim njih samih? Razumem da se otimamo ko ce zaraditi vise, ko ce bit popularniji, ko ce se bolje obuci, biti zapazeniji... kome ce vise ljudi lajkovati profil sliku i status na FB... Razumem i da je za nekog normalno da spava do podne, da je neko vaspitan da kaze "molim te", da je u pojedinim kulturama normalno da zena cuti pred muskarcem, a da su u nekim i same postali muskarci.... Znam da se Eskimi ljube nosevima, da je u Kini normalno da podrignete kao znak da vam se jelo svidja, da Japanci samo rade, Spanci se samo provode, Protestanti imaju raspevane crkve, Muslimanke idu pokrivene.... ali nismo li svi u osnovi ista ljudska bica koja se smeju kad je smesno, placu kad je tuzno i vicu "boli me" kad im nije dobro?
Ne morate da mi pomerite stolicu kad hocu da sednem.
Ne treba mi da mi podignete paket kad vidite da mi je tezak.
Otrcite i kupite haljinu pre mene.
Sacuvajte informaciju o ispitu za sebe.
Flertujte mi sa deckom iza ledja
Ogovarajte me sa drugaricama
Ali pokazite makar neki znak saosecanja kad vidite da je nekom tesko i da pati.
Do koje mere smo dosli da znate, da vidite da nekom pored vas nije dobro, a da ne vidite, ne cujete, ne konstatujete?
Do koje mere smo dosli da znate, da vidite da nekom pored vas nije dobro, a da ne vidite, ne cujete, ne konstatujete?
Da je totalno vaznije cetovati na netu nego samo otvoriti usta i pitati "Je l sve ok"?Samo pitati. Samo pokazati da u nasim zivotima postoji i neko drugi osim nas samih i da to nema veze ni sa religijom, nacionalnoscu, vaspitanjem, nacinom zivota i odrastanjem. Da je to samo znak ljudskosti sa kojom se rodite. Ili ne.
Izgleda da svakog dana o ljudima naucimo nesto novo.
Za one koji su se pitali: Spala joj je temperatura. Dobro je. Hvala na pitanju.
KLCC i gender razlike
Ajmo na neko "girls night"? Ajmo. Metro i pravac bespaltne votke.
Dan prolazi regularno. Dizem se u dvanaest. Odlazim do grada. Svrljam. Vracam se. Spremam se. Idem na veceru sa nasima. KLCC kule nocu.
Kad sidjete na KLCC stanici metroa izajdere van. Ali ne na onu stranu parka sa velikom fontanom, vec na drugu stranu, sa manjom. Veoma je zbunjujuce. Izaci iz metroa znaci proci kroz tezni centar koji je uzasno komplikovan. Stotine ulaza i izlaza, prolaza i joj...ljudi, radnji.... svega sto vas sludi totalno. Moj vam je savet da se docepate prvog EXIT koji vidite i onda lepo pesaka oko zgrade dok ne ugledate pomenute fontane. Ali, napominjem: ne one ispred platoa u park, vec male, slabe sa strane suprotne onima u parku:)
Vec zaslepljeni svetlima kula i ulice, odatle cete vec moci da vidite velika neonska slova restorana "NZ". Tamo idete.
Kad sidjete na KLCC stanici metroa izajdere van. Ali ne na onu stranu parka sa velikom fontanom, vec na drugu stranu, sa manjom. Veoma je zbunjujuce. Izaci iz metroa znaci proci kroz tezni centar koji je uzasno komplikovan. Stotine ulaza i izlaza, prolaza i joj...ljudi, radnji.... svega sto vas sludi totalno. Moj vam je savet da se docepate prvog EXIT koji vidite i onda lepo pesaka oko zgrade dok ne ugledate pomenute fontane. Ali, napominjem: ne one ispred platoa u park, vec male, slabe sa strane suprotne onima u parku:)
Vec zaslepljeni svetlima kula i ulice, odatle cete vec moci da vidite velika neonska slova restorana "NZ". Tamo idete.
Jos jedan indijski restoran. Sedimo napolju za nekim prilicno regularnim metalnim stolovima. Ekipa se vec uveliko raspricala (kako i ne bi kad su ovde vec koliko, a mi kasnimo:)).
Sedamo. Ne vidim nista od silnog svetla. Ne cujem jer sedimo uz samu raskrsnicu na kojoj je promet ogroman. A super mi je:) Videti kule nocu je trip mnogoooo drugaciji od onog dnevnog. A vi sedite u njihovom podnozju, na dovoljnoj udaljenosti da mozete lepo da ih vidite (osim ako vas nisu stavili da im sedite okrenuti ledjima:)), a da ste opet odmah tu uz njih. Zato je NZ najbolji. I ne brinite. Cene su mu super. Zacudjujuce super. Ocekivali biste da ce lokacija sama da im napuca cene, ali ..nije... i bas je dobra klopa. Roti canai:)
Nesto korisno nauceno to vece: imate blog naseg jednog lika koji zivi u Meleziji. Kako bi bilo lepo i zanimljivo cuti iskustva nekog ko zivi tako blizu Indonezije, a daje jednu musku perspektivu ovdasnjeg sveta, sa sve mislima koji vam se motaju po glavi bilo kog pola da ste, a nadjete se na ovoj strani.... izvolte otvoriti:
Sedamo. Ne vidim nista od silnog svetla. Ne cujem jer sedimo uz samu raskrsnicu na kojoj je promet ogroman. A super mi je:) Videti kule nocu je trip mnogoooo drugaciji od onog dnevnog. A vi sedite u njihovom podnozju, na dovoljnoj udaljenosti da mozete lepo da ih vidite (osim ako vas nisu stavili da im sedite okrenuti ledjima:)), a da ste opet odmah tu uz njih. Zato je NZ najbolji. I ne brinite. Cene su mu super. Zacudjujuce super. Ocekivali biste da ce lokacija sama da im napuca cene, ali ..nije... i bas je dobra klopa. Roti canai:)
Nesto korisno nauceno to vece: imate blog naseg jednog lika koji zivi u Meleziji. Kako bi bilo lepo i zanimljivo cuti iskustva nekog ko zivi tako blizu Indonezije, a daje jednu musku perspektivu ovdasnjeg sveta, sa sve mislima koji vam se motaju po glavi bilo kog pola da ste, a nadjete se na ovoj strani.... izvolte otvoriti:
Ajmo na neko "girls night"? Ajmo. Metro i pravac bespaltne votke.
E, veceras ne pijem. Sutra u 8 mi je let za Singapur.
Tamo: gomila nekih novih ljudi. Nekih starih. Manje-vise svih onih koje sam upoznala tokom prethodnih dana. Lep nacin da se pozdravim sa KL-om i krenem dalje.
A gender razlike?
E, o tome, Boga mi, mora "Poseban tekst".
A gender razlike?
E, o tome, Boga mi, mora "Poseban tekst".
Nastavice se.....
Пријавите се на:
Постови (Atom)