Pre ere Facebook-a, cini mi se da smo putovali zarad putovanja, zarad neprdvidjenih i uzbudljivih stvari koje bi nam se desile, zarad svih onih ljudi koje bi sreli i upoznali tamo negde daleko, zarad kultura, obicaja koje mozemo sresti i videti, nekih novih religija i nacina zivota koje mozemo upoznati. Putovali smo zarad putovanja, a ne da bi smo kacili slike na Fejsu i cekali da nam se ljudi dive gde smo bili. Putovali smo zarad nas.
Kad sam se spremala za Norvesku, svi su odusevljeno podrzavali moj put jer je Norveska bila bogata destinacija u kojoj ljudi zive fenomenalno dobro zahvaljujuci velikim platama i funkcionalnim drzavnim sistemom. Pred put u Indoneziju bilo je skeptika koji su otvoreno izrazili svoju zabrinutost smatrajuci da u zemlji siromastva nema bog zna sta da se vidi i nauci. Jos jedna savremena zabluda I dilema: Mozemo li se pozitivno iskustvo steci samo u prosperetnim zemljama ili i siromastvo ima svoje vrline? Ruku na srce, nije da ni meni nisu prolazila kroz glavu pitanja da li sam zaista strebala tolike godine kako bi sad zivela u nekoj tamo zemlji u razvoju? Secam se, po povratku iz Norveske, ma koliko to bila zemlja uredjena po najsavremenijim standardima, da nisam mogla da zamilsilm svoj zivot tamo. Nedostatak socijalizacije po uzoru na Srpsku u kojoj konverzacija medju ljudima nije nesto strano, gde jos uvek mozete izlaziti slobodno, imati zaista prave prijatelje, normalnu porodicu i neobuzetost samo poslom je nesto bez cega sebe ne mogu da vidim. Ipak, iskustvo steceno u Skandinaviji ne bih menjala ni za sta na svetu, kao uostalom niti jedno iskustvo sa svojih putasestvija, ali su sva ta iskustva ostala bogata prevashodno zahvaljujici ljudima koje sam na njima sretala i svim onim cudesima koje sam od njih saznavala i ucila.
Secate se serije, mislim da je bila “Zabranjena ljubav”? Portugalska novela koja, pored nezaobilazne ljubavne drame, parti i kulturu muslimana u Portugalu, s tim sto su oba koncepta narusena glupom pricom o klonu? E, meni je serija bila super jer prate malo i tu kuturu i zivota zena u islamu. Najbolje su mi one scene u kojima, prve bracne noci, zena muskarcu pere noge i potom izvodi trbusni ples kao nacin zavodjenja. Obozavam i fasciniraju me te sitne ritualne stvracice koje zene rade kako bi zadovoljile svoje muskarce i ostale im lepe i privlacne.
Na pet minuta od mene zivi devojka iz Sudana, Adjir. Prlepa je. Visoka, mrsava, izrazito crna, visokog cela i izrazito belih ociju i zuba. Ovde je vec drugu godinu, na istom program kao ja. Studira hemijski inzenjering. Kad je dosla, ovde je upoznala sadasnjeg supruga koji je takodje iz Sudana, ali drugog dela (cinjenica bitna jer ce se u Sudanu uskoro odrazati referendum kojim ce se drzava podeliti na dva dela, slicno situaciji sa Srbijom I Crnom Gorom). On je zavrsio sa svojim studijama, pa je morao da se vrati u Sudan, ali obizrom da je ona jos ovde, aplicirao je i dobio stipendiju za doktorske studije, pa se vraca sad za koji dan. Imaju cerkicu staru pet meseci. Kako ona ne bi bila sama dok se on ne vrati, uspeli su da skupe pare i njenoj majci kupe kartu za Indoneziju. Majka je hit totlni. Izrazito, izrazito crna, krupna zena, grubih crta lica sa velikim osmehom, krunih zuba i jakog tela sa velikim rukama. Podseca vise na muskarca, nego na zenu. Zamislite zenu muskog, grubog fizickog izgleda zavijenu u platno svetlo zelene boje kako onim svojim velikim rukama drzi i igra se sa sitnom devojcicom koja prosto uziva u drustvu svoje bake. I pored grubog izgleda i cinjenice da ne zna niti engleski niti indonezanski, Adjirina majka je zena veoma prijatna. Odusevljena je kad ima devojke u kuci (Adjir ima jos jednu sestru i petoro brace) , koje moze da poducava zenskim ritualima. Tokom moje i Avriline posete stalno je bila namsejana i stalno je pricala i salila se i ako zna da nismo razumele aposluno ni rec.
Zene u Sudanu su takodje pokrivene (muslimani) ali imaju nekoliko metara samo porubljeno platno koje obmotavaju oko sebe. Prvo oko struka, zatim dolazeci preko ledja, pokrivaju desno rame i glavu, tako da im lice ostaje otkriveno, a potom ostatak platne samo nonsalatno prebacuju preko levog ramena. Boja I dizajn platna se razlikuju, pa je tako sarenije platno sa vise bizuterije predvidjeno sa mladje, neudate devojke, a prosto sareno ili belo platno za udate. 
Prilikom udaje, kao deo , nazovimo miraza, zavisno od bogatstva mladozenjine porodice, mlada dobija posebno pravljenje parfeme i kreme za negu tela kojima se neguje pred prvu bracnu noc. Sto je muzevljeva familija bogatija, mlada dobija vise parfema. Od posebne vrste drveta, sandal, mlada ce, zajedno sa zenama iz komsiluka, dan pred vencanje praviti kreme kojima se maze. Adjir smatra da nema potrebe da se preopterecuje svim tim obicajima, sad pred povratak muza, ali njena majka insistira na postovanju obicaja smatrajuci da kao svaka dobra zena, ukoliko zeli da bude dobra svom muzu mora svoju kozu da nacini privlacnom i mirisljavom. Nastojanje da saznamo vise o kremama i tehnikama zavodjenja je odusevilo majku, pa je nakon samo petnestak minuta nase posete vec pocela da iznosi svasta nesto i postavlaj na bordo-crveni tepih koji je pokrivao citav pod, a na kome smo sedelei ispijale caj sa mlekom (Sudan je bio Engleska kolinija, i obicaj ispijanja caja sa mlekom je ostao i nakon kolonijalizacije). To svasta nesto je prvo sandalovo drvo koje se zapali u zemljanoj ciniji, do pola zakopanoj u zemlji. Adjir kaze da njena kuca u Sudanu ima veliko dvoriste u sredini i u njemu posebno mesto za paljenje sandala. Potom je tu kutija sa tamno braon prahom nacinjenim od posebne vrste cveca, koju Adjir nije mogla da objasni jer ovde ne postoji, a nema adekvatan prevod na engleski. Zatim boca sa parfemom, deo svadbenog paketa koji je Adjir dobila od supruga. Parfem ima jak miris koji podseca na parfemne starog kova koji su koristile nase majke ili tetke. Secam se, pre par godina sestra I ja smo pronasle ostatke jednog takvog tetkinog parfema koji nema tecno stanje, kao ovi nasi danasnji, vec vise lici na neku gustu kremu, ali i posle trideset godina, jakog, danas bi rekli, zagusujuceg mirisa. Podesca mozda malo na stari Channel 5. Prvo se koza suvo opere pepelom, zatim na nju nanese cvetni prah u kombinaciji sa obicnim uljem koji sluzi kao vrsta pilinga. Koza se dobro trlja njime sve dok ne sastruze svu prljavstinu, ostavljajuci kozu mekanom I mirisnom. Zatim sledi tusiranje, ali bez sapuna, kako koza ne bi izgubila miris, vec se samo sprali ostaci pilinga. Koza se namaze parfemom, a zatim u impovizovanoj cinijici zapali ugalj i na njega stave dva-tri komadica sandalovog drveta u kombinaciji sa parfemom. Kada drvo pocne da dimi (slicno kao kada zapalimo rostilj, nema vatre ali zar daje toplinu koja greje meso, koje potom dimi) stanete iznad cinije, pokrijete se maramom (kao prilikom inhalacije sinusa) i pustite da vam koza upija miris. Svesna sam da sam fenomenalne rituale opisala ne tako seksipilnim rostiljanjem i sinusima, ali…..
Adjir kaze da se ne morate stalno mackati, ali je bolje raditi sto cesce jer se koza vremenom srodi sa mirisom parfema i pririodno pocne da mirise. Uzivala sam u mackanju. Mada mi je mali problem bio dim koji je poceo da mi nagriza oci, miris koze posle svega ne mogu da vam opisem koliko je dobar. Smejale su mi se i Adjir i njena majka, kao i Avril jer sam ostatak veceri provela samo mirisuci ruke. Malo, po malo, u sred razgovora samo bih podigla podlakticu i stavila je ispod nosa:). Dobila sam na poklon par uzoraka da ponesem, mada me je Adjir izrazito molila da ukoliko se budem negovala nikako ne dolazim kod nje kuci dok joj je muz tu. Miris je nesto sto bi trebalo da pripada samo njoj, nesto sto ona radi samo za njega i da ce moj miris skrenuti paznju sa nje na mene, simbolicno mu pokazavsi da ima i drugih zena koje mogu mirisati kao njegova, tj. koji ce mu skrenuti paznju sa nje.
Hm…. Ne znam sta rade Indonezanke kako bi zadrzale muskarce, ali, imam recimo recept za kosu… Muskarce ce ovo bas zanimati :) Devojke ovde imaju jake, neobuzdane kose pa koriste kokos, iseckan kokos pomesan sa svojim sokom. Maska se drzi oko sat vremena i potom ispere, ostavljajuci kosu sjajnom. Tajlandjanjke imaju posebne maske za lice. Belance se nanese na lice, narocito t-zonu i bradu, pa se na njega stavi tanko parce toalet papita koji se dobro natopi, toliko da bude transparetno, kako bi se dobro zalepio. Maska se drzi oko pola sata, sve dok se papir potpuno ne osusi. Pipnite da li je suv, ali bas suv i ako jeste (mada cete videti kako napreduje po tome kako postaje beo i kako vam se koza klica zateze, pa je dobro da bas i ne pricatei ne smejete se puno tokom tretmana) pocnite da skidate papir povlaceci ga od dozdo na gore. Tri puta ponoviti postupak. Mi smo ga popularno nazvale "egg thing":)
Нема коментара:
Постави коментар