Jos malo kulturoloskog uzdizanja

Svaki put kad mi ostavite poruku da bih mogla da vam napisem nesto novo, prvo sto mi prodje kroz glavu je da nemam vise sta, da ima tu i tamo nekih desavanja, ali je sve to sitno. Onda sednem za komp i kad krenem ne znam da stanem. Iz jedne price u drugu, skapiram da imam da ispricam jos hiljadu stvari i da sledeci put mogu da pisem o ovom ili onom, da hocu da ispricam o necemu ili opisem nesto. Da nisam krenula sa pricom o svadbi verovatno ne bih ni pomislila da ispricam o tome kako smo ucili da igramo tradicionalan sunda ples. Eto, naucili ste nesto o Sunda jeziku, sad malo o kulturi i umetnosti ( dosadno bez ogovaranja je l da)

Azija-Afrika Muzej je proslavljao neku tamo godisnjicu od prve Azija-Afrika konferencije (znacajna jer je okupila azijske i africke zemlje, a povezala se sa Pokretom Nesvrstanih. To je onaj cuveni period kad su nas svi voleli, a mi smo voleli one koji nas vole). Unpad (moj univerzitet) je bio pozvan da sa internacionalnim studentima uzme ucesca u programu koji je trajao sedam dana, ali je 21.aprila imao dan posvecen omladini (umalo da kazem mladim ljudima, al se onda setim da ima i tridesetogodisnjaka u grupi:). Zamisao je bila da svaka nacija nosi svoju tradicionalnu nosnju dok svi zajedno budemo izvodili Sunda ples….. eto kao sve razlicitosti su povezane…nesto na tu foru… Dobili smo prostorije za vezbe, instruktore i  .... ….i nista….dve nedelje, majko mila po 3 sata….. a kako glupih ljudi ima…ima i onih koji su zaista dobri…onih koji uzivaju u plesu…onih koji su se malo vise uziveli….ali i balvana koji ne znaju da mrdnu….qq njima…ni ritma, ni muzikalnosti, osecaja nekog…nista….  Ali je extra sto tacno po nacinu na koji igraju mozete preoznati iz kog kraja sveta ljudi dolaze… Afrikancu su se pokazali u onim koracima gde je potrebno vise raditi kukovima i guzom…. Azijati u sporim pokretima i pokretima rukom, Rusi i ja smo jaki u nogama i grudima (mada ih bas nesto ni ne tresu:))…. Ja nisam imala nasu nosnju, pa sam nosila sunda. Jaka sminka, jake boje haljine i mnogo perlica i kindjuraja…sta cu….papagaj. Al onaj zlatniJ

Ples se zove Djaipongan (Jaipongan) i predstavlja formu plesa koja je relativno nova u Indoneziji, stvoren je nesto oko 1980te, ali je stvarno postao totalni hit. Moze da se igra samostalno ili u paru (ili onako djuture ko mi). Muzika mu je malo brza, evo nesto sto mozete da nadjete na netu, da cujete kako izgleda (samo, preporucuje se slusanje u privatnosti sobe, jer preti da postane hit): “Daun Pulus Keser Bojong”, “Sinden Beken”, “Lindeuk-Lindeuk Japati”.

E, kad smo vec kod kulturnog uzdizanja na internetu, pogledajte i slike Vajang lutaka (Wayang Golek). Meni se prvo cinilo da koriste princip nasih krpenih lutaka navucenih na ruku, ali ove imaju mehanizam unutar suknje kojim, kad zavucete ruku ispod (J), pokrecete lutku. Stvrano imaju profesionalce koji su u stanju da jednom rukom pokrecu jednu lutku, drugu drugom, a pri tom su lutke razlicitih karakternih uloga. Pravljene su od koze ili drveta i dele se na dve vrste: vajang boneka (lutka) i vajang orang (covek). Vajang orang je vise zastupljena u Centralnoj i Istocnoj Javi, a boneka u Zapadnoj i na Baliju. Sve oponasaju price iz Mahabarate i Ramajane ili se koriste kako bi opisale (rekla bih opevale, al ne moze, eeee…slavile…moze ta rec), slavile rodjenje, svadbe, I sl.www.seasite.niu.edu/indonesian/wayang ili www.asiafoto.com/wayang2.htm

Dok gledate lutke i slusate Jaipongan, poslusajte i Angklung. To je tradicionalan Java instrument napravljen od para bambusovih cevi, poredjanih poprincipu “ajmo u vrstu”, tako da imamo jednu visu cev i cev koja je za pola njene velicine, a koje prave zvuk kad im protresete dno – cev na koju su postavljene. Izmedju vertikalnih cevi nalaze se tanke bambusove ivice i jedna vertikalna pri vrhu (sve ukupno izgleda kao neka… hm….. kao ona racunaljka za matematiku, samo je angklung vise pravugaonog oblika. Jednom rukom, svirac drzi instrument za najvisi bambus, a drugom trese bambusovo dno i tako pravi zvuk. Muzika nastaje tako sto grupa instrumenata se trese u razlicitim intervalima. Super zvuce ti njihovi bendovi bilo da izvode tradicionalnu ili popularnu pop muziku, Betovena ili bilo sta drugo.

E, vodili su nas da posetimo radionice za izradu batika. Batik je tradicionalno platno korisceno posle za suknju, kosulju ili bilo sta drugo, a odevno. Predstavlja slike koje su na platnu naslikane rucno ili stampane: drvo, ptice, cvece, voce, list….. u bojama: braon, crna, bela, plava, crvena …. I u principu je sve ono za sta bi u Srbiji rekli da izgledate “kic”, a ovde je svecano i otmeno. Indonezani nose batik stalno i to zaista postujem. Ne mogu da zamislim da u Srbiji nosimo jelece i opanke u bilo kojoj prilici (setnja gradom, posao, svadba, veselje), a da smo na to jos i ponosni i da ga smatramo totalnim modnim hitom; “Jao koja kecelja! Gde si uzela to”?:) Mada, da nismo toliko determinisani samo spoljasnjim izgledom, bilo bi super gledati ljude kako setaju ulicom ponosni sto nose tradicionalnu nosnju, sasvim normalno, bez dobacivanja sa strane i pogleda koji se pitaju jeste li deo neke promocije, ulicne priredbe ili ste samo prosta seljanka krenula na Zeleni Venac, pa kod Palate Albanije slucajno skrenula u Knez Mihaljovu. Jedina mana batika, prema mom prefinjeno, evropski formiranom ukusu, je sto je presaren.Batik se razlikuje kod pripadnika razlicitih socijalnih statusa i prema motivima koje poseduje. Stampani batik je jeftiniji i grubljeg platna od onog pisanog (slikanog). Stampa se kao i svaka druga stampana garderoba, a kako se slika? Mi smo posetili radionicu – manufakturu – na nekih sat i po vremena od Bandunga, Garut. U njoj rade 6 zena i svaka ispred sebe ima kao manju, mi to u Bosni zovemo samlica ili hoklica, u Srbiji….hm….. ne znam:) E, preko te bosanske samlice one stave belo platno. Pored sebe imaju ciniju koja se stalno zagreva, a u kojoj je vosak. Pri zagrevanju, vosak se topi i pravi tecnost koja se zahvata drvenim, improvizovanim levkom sa malim pijukom na vrku koji crta po platnu. Ispod platna se nalazi originalan crtez sa kog ce se, pijukom i voskom, slika precrtati na platno. I tako, zene sede na podu po ceo dan, drze ono platno i umacu pijuk pa po platnu…. 

Tesko onoj mucenoj koja dobije musemu sa puno detalja. Dva meseca su potrebna za izradu jednog platna, jer: prvo treba vremena da se svi detalji precrtaju, jer treba vremena vosku da se stvrdne na platnu i osusi. Kad je gotovo sa crtanjem, platno se potapa u vrucu vodu I ispira dok vosak ne spadne, ostavljajuci belinu na mestu na kom je bio. Dok sam samo posmatrala vec gotovu garderobu i mislila kao je presarena, nisam ni pomisljala koliko je zaista naporan i mukotrpan posao iscrtavanja svih tih detalja. Mislim da tek sad pocinjem da cenim to ogromno sarenilo. Mada, ako su obe vrste batika izuzetno dobro uradjene, tesko je prepoznati razliku izmedju stampanog i slikanog. Ja imam oba:) Dala mi ibu. E, ovo je recimo zanimljivost indonezanskog jezika: ibu znaci gospodja (tako da ako persirate i obracate se starijoj ili udatoj zeni, govorite ibu), ali ibu znaci i majka. Gospodja majka je ibu ibuJ Ali, caka, moze da znaci i gospodje, jer mnozina u indonezanskom podrazumeva da rec ponovite – ibu ibu.

Eto. Danasnje poglavlje “Mitinog izmisljenog vodica kroz Indoneziju” je zavrseno. Zabelezite na kojoj stranici ste stali, pa cemo da nastavimo kasnije.