Izmedju dve Dzogdze

Izmedju dve Dzogdze, devojke su se organizovale, iznajmile kola sa vozecem (dzabe) i posle put plaza…..Pangandaran….

Ovo je bio tipican zenski put…I ako smo mi pojedine insistirale da bi bilo bolje da se povede i neko od muskog dela drustva, konzervativnije snage su ipak prevagnule….Pangandaran je jedno od popularnijih plaza i letovalista, blize Bandungu, i ako na 6 sati voznje i to mukotrpne voznje po mene, kako ce vreme pokazati, a kako smo se mogli i nadati kad su u pitanju kola, krivine, rano budjenje  jaJPre pet godina je bio pogodjen cunamijem, ali je uspeo da se brzo vrati stabilnim nogama i nastavi turisticki da se razvija (eto i Pangandaran moze, samo Srbija trazi izgovore)…. U kolima nas 7 devojaka +vozac….faca koja ne govori ni rec engleskog, a kasnije ce se pokazati kako, u duhu onih praaaavih Indonezana ne jede nista osim pirinca. Najbolji je bio pri povratku kuci jedno vece posle restorana, kad je vozeci jednom od ulica pored plaza (koje su poznate po prostitutkama) ubacio u manju brzinu, nonsalantno okrenuo glavu, prateci sta doticne rade uz neke komentare samo njemu znane (mada je bilo Indonezanki medju nama, ali verujem da nisu htele da prevode pravdajuci se kako prica jednim od lokalnih jezika….sramota da se prevedeJ) misleci da to sto ne razumemo jezik znaci da i ne razumemo gestikulacijuJ

Jedna od nas je imala kucu u elitnijem delu Pangandarana (nisam jaJ), tako da smo tamo boravile. Sta je tamo super? Prvo plaze su divne…ogromne….sa visokim talasima i obalom koja ide u nedogled…..jedna od onih plaza na kojima kad ulazite u vodu plicak ide metrima u dubinu, tako da i ako nije dozvoljeno plivanje, mozete da se brckate i uzivate u talasima….mi smo stigle nesto predvece, ali smo izazvale opstu pomamu na plazi…izabrale smo mesto nam kome nije bilo ljudi…..makar ne u trenutku kad smo stigle…sto je situacija koja se promenila nakon samo 5 minuta…sto muskarcima, sto zenama I decom koja su htela da se slikaju…..stariji su to radili bez pitanja telefonima. Tako da ako se pojavimo na nekim porno web stranama, nije dobrovoljno… mada mozete donirati na sledeci broj racuna 888-35427283-003-2, Meridian BankaJ Po povratku kuci taman krenemo da spremamo veceru, i kao aj, najbrze samo da stavimo spagete, ko ce sad da se bavi pirincem….kad gopsodin vozac nece da jede…. Nece testeninu…e vala bas…… i otisao je gladan u krevet nije hteo…. To se desava ovde…da starije generacije ne zele da jedu nista drugo osim pirinca i tradicionalne hrane…mogu da razumem.. ali kad si gladan brate jedes sta ti se da ili trenutno nadje….osim gloginjaJ

E….. drugi dan krenemo u nacionalni park. Poznat je po pecinama i majmunima…. To su na slikama ona mala siva bica sto se motaju oko nogu… po parku oni setaju opusteno…postoji jedan, najstariji kao vodja majmunske zajednice koji je prisao cim smo usle ne bi li nas osmotrio I dobio znak od cuvara da je ok sto smo tu…inace su nas upozorili da pazimo da ne upotrebljavamo blic na aparatu ili koristimo bilo sta sto svetli i svetluca jer majmuni skacu i kradu….a vole da skacu na belce pa to ti je…. A ja na sandalama imam nisku zlatnih peril... naravno da su skocili, naravno….dosao mi je do visine butine i dalje nije mogao zato sto je kepecJ ali sam super prosla jer nije pustio kandze….to bi bilo ludilo…… e taj park izvire na jednu od najblestavijih plaza do sad…one slike gde pokusavam da skacem….. u pozadini (i kasnijim slikama) se vide one drvene kucice sto stoje u sred vode…to su ribarnice…ribari koriste za spustanje mreza pri pecanju…. Tu smo isle na …uf zaboravi…nije ronjenje vec snorkelingJ extra je…malo smo se dovijale oko maski i zatvori nos, disi na cev, kroz usta…ali je super bilo…. Ribe i svakojake biljke u vodi, plus nase stalno zajebavanje i dovijanje i ganjanje vise jedna druge, nego riba, pod vodom i na kraju nezaobilazno poziranje na camcu….e, ali nam je vodic izvadio morski krastavac…ne znam sto ga zovu po povrcu kad je mucen, onako crn, bez vidljive i prepoznatljive glave i repa, ljigav ustvari zivotinjka…. Opet pijemo i grebemo cuveni kokos sa mlekom pa na veceru…..

Povratak kuci ali pre povratka svracamo u Zeleni kanjon… jedno od cuda prirode..stizemo taman po jutarnjem otvaranju, sto je super jer smo ugrabile prve camce i uspele da do vodopada stignemo dok jos nema nikog…tako smo mogle da se slikamo,zezamo i uzivamo bez guranja sa ostalim turistima….prvo, camcem do vodopada treba oko 20tak minuta, ali je priroda stvarno do tamo fascinantna…. Ne samo da je drvece, zbunje pored obala zeleno nego jos i voda izgleda poput mocvarnih, tako da zeleni kanjon ne da je zelen, nego je bas zelen… Ali sve izgleda kao da prolazite kroz tunel i nosite one naocare u bojama pa vam cela priroda i okruzenje deluje kao da ste u vestacki stvorenim prostorijama…drugo u vodi mozete videti kako plivaju zmije i svakojake vrste nekih ogromnih gustera koji hteli ne hteli izgledaju apsolutno kao zmije…sve dok ne izadju na obalu pa mozete da im vidite ogromno telo, rep I noge…. Samo mi se skloni sa puta….. vodopadi…savrsenstvo….na prilazu njima postoji kao manji ulaz u kanjon ili pecinu, dovoljno da pomislite kako ste u filmovima o Indijani Dzonsu…. Samo vas ovde lepota i svezina one vode nateraju da zaboravite da tragate za gralom…..

Mucni povratak kuci… J

Sad me podesti ovo zelenilo da kazem….cesto nam se desi (citaj stalno) da sedimo predvece u dvoristu kuce i pijemo caj (postajem vodena od silnog cajaJ)…taman predvece, nekih 10tak minuta pre nego sto sunce potpuno zadje, na poziciji je iza nase kuce….. ima neku zuckastu boju, ne crvenu, ali takvu da ceo komsiluk postane zut…. Ne da vidite odsjaj, vec kao sto vidite crnu noc svuda oko vas tako vidite zut, ali izrazito zut dan/vece oko sebe…. Ne mogu da opisem…samo na desetak minuta mislite kako ste u nekoj kutiji I da je vazduh oko vas, normalno, zute boje…kao kad leteci tanjir slece pa sve dobije oko njega cudnu boju…oni koji su videli ili bili oteti ce znati o cemu pricamJ Ove moje kazu da im izaziva nostalgiju…ja kazem kako nismo sami u svemiruJ